Арт документарни филм „Светлост и сенке – и уметнике убијају, зар не?” приказан на седмом Фестивалу „Ћирилицом” у Будви

У оквиру седмог Фестивала „Ћирилицом”, синоћ су на тргу између цркава у Старом граду у Будви уприличена два програма посвећена великом српском сликару Сави Шумановићу (1896-1942).

Најпре је приказан Арт-документарни филм о Шумановићу „Светлост и сенке – и уметнике убијају, зар не?”, рађен у заједничкој продукцији Ramonda Production, Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Фондације „Fashion Company” из Беографа, у режију проф. Драгана Елчића. Филм „Светлост и сенке” сниман је у Загребу, Винковцима, Шиду, Новом Саду, Београду, Паризу, а уз огромну помоћ и подршку Галерије слика "Сава Шумановић" у Шиду приказане су многобројне Шумановићеве слика и аутентична, оригинална докумената.

Након пројекције уследио је разговор о филму, који је употпуњен представљањем књиге „Јелен ноћи” Драгана Јовановића Данилова, а о којој су, поред аутора, говорили и извршни продуцент филма Горан Иконић и књижевник и књижевни критичар, мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине.

Иконић је у свом излагању нагласио да је овим филмом о Шумановићу исправљена историјска неправда јер се, како је оценио, ради о светском сликару и Божјем човеку који је за кратко време колико је живео, оставио велика и непролазна дела.

„Ми смо то покушали да овим филмом дочарамо и надамо се да сте схватили поенту приче коју смо испричали. Заиста, окупили смо тим врхунских стручњака на челу са проф. Елчићем, проф. Владићем, проф. Зајцом и композитором Драшком Јанковићем и захваљујући свима који су подржали овај пројекат успели смо да направимо филм који је снимљен у врло кратком времену. Много смо тога урадили, обишли смо Винковце, Загреб, Париз, снимали по Београду, Новом Саду и Шиду. Обиље материјала смо прикупили током рада. Имамо идеју да наставимо и урадимо дугометражни документарни филм који ће такође имати арт-играну структуру и који ће заокружити животно дело Саве Шумановића и све што је он радио”, истакао је Иконић.

Књижевник и књижевни критичар Ненад Шапоња, чијом заслугом је програм о Шумановићу уприличен у оквиру овогодишњег Фестивала „Ћирилицом”, говорећи о филму напоменуо је да је остварење до сада завредило око 50 награда широм свијета.

„Ми смо у децембру прошле године почели да причамо како ћемо завршити филм. Крајем фебруара имали смо једну затворену пројекцију у Галерији Матице Српске и после тога је филм кренуо у свет. И негде баш за Васкрс, 14. априла ове године ја добијем од Горана мејл у којем каже да је срећан, јер је филм добио чак три награде у року од неколико дана, у Индији и Индонезији. То је ипак догађај, немају наши филмови толико награда. Међутим, док смо ми пустили вест, до другог дана Васкрса било је већ шест награда. У року од две недеље имали смо 13₋14 награда. Оне су прво биле махом у Азији, а после је филм стигао и до Париза где је награђен. Отишао је и до Лондона и Стокхолма. Сада се налазимо на бројци од 32 награде за најбољи филм, уз десетак награда за продукцију, сценарио, режију. Тренутно је у конкуренцији на једном фестивалу у Холивуду и знаће се до краја септембра како је прошао”, казао је Шапоња.

У осврту на књигу „Јелен ноћи”, Шапоња је истакао да је реч о делу расног романописца Драгана Јовановића Данилова, који је на начин саобразан духу 21. века испричао причу о Сави који се појављује у пронађеном рукопису, то јест дневнику.

„Из тог рукописа ми сазнајемо да Сава на један фантастичан начин перципира ствари пренатално, коментарише и ствари након своје смрти, коментарише суштину свога рада и то јесте један добар начин да се јунак постави негде у нашој свести. Наиме, у филму смо прошли кроз изложбу Саве Шумановића и добили много естетских информација, а књига је опет једна друга могућност да се ствари изразе саобразније суштини света”, додао је он.

Аутор књиге, Драган Јовановић Данилов говорио је о делу „Јелена ноћи” у којем Шумановић описује како је радио на чувеној слици „Пијана лађа”.

„Ми смо видели један предиван филм и видели смо колико је Сава Шумановић створио један велики сликарски мит. А нема мита без егзегезе, односно без тумачења. Зато и постоји уметност, да је тумачимо и да о њој говоримо, а слике не постоје само да би их гледали, већ да би их и читали, јер су слике нека врста историјског доказа. Када гледамо Савине слике, а нарочито „Пијану лађу”, ми видимо да је то једна врста историјског доказа. Свакако, Сава Шумановић је тада био у Паризу са Милом Милуновићем, великим сликарем, уз Пају Јовановића и Дада Ђурића, једним од најпознатнијих наших сликара у свету. То су људи који су заступљени у монографијама, у разним прегледима сликарства, који имају светску тежину”, казао је аутор.

Он је појаснио да назив „Јелен ноћи” долази из Шумановићевих снова, те истакао да његов циљ није био да пише романсирану биографију.

„Мени је био циљ да напишем другачију књигу и она није оно што би Французи назвали ‘песнички роман’. Ово је ипак нешто што бих ја назвао романом са извесним елементима магичног реализма. И мислим да ће се поново, после свега што се догодило на Балкану, обновити магијски реализам, али на један балкански начин, на који је то чинио Казанцакис”, истакао је Јовановић Данилов.

Сава Шумановић сматра се једним од најзначајнијих српских сликара 20. века, са опусом од 800 слика и 400 цртежа и скица. Рођен је у Винковцима, одрастао у Шиду, а школовао се у Загребу. Од 1920. до 1928. стварао је у Паризу, где је био ученик Анреа Лота, истакнутог ликовног педагога правца аналитичког кубизма, а у Француску се накратко вратио почетком 1930-их. Шумановића су Усташе убиле 30. августа 1942. године. Уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба, а највећи број његових дела чува се у Галерији слика „Сава Шумановић” у Шиду.

Програм седмог Фестивала „Ћирилицом” биће настављен вечерас од 21 час када ће на тргу између цркава бити представљена књига „Пролегомена за византијску философију и питање хришћанске философије”, о којој ће, поред аутора проф. др Богољуба Шијаковића, говорити и проф. др Душан Крцуновић.

Фестивал организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз покровитељство Туристичке организације општине Будва, а програм траје до 13. септембра.

O nama

RAMONDA PRODUCTION je filmska kuća iz Beograda koja proizvodi filmove svih žanrova. Iza produkcije stoji grupa časnih umetnika i filmskih poslenika kojima je uzvišeni cilj stvaranje umetničkih dela proverene trajne istorijske i kulturne vrednosti.

Kontakt

Ramonda Production
Ljubiše MIodragovića 73d, 11000 Beograd
ramonda.production@gmail
Izrada Sajta Alpha Media
Copyright ©
2024
Ramonda Production
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram